NaslovnaUlogujte seRegistrujte se
 

Ezopove basne

Ezopove basne su zbirka basni koje se pripisuju Ezopu (620–560. pne.), robu i pripovedaču koji je živeo u Staroj Grčkoj.

Ezopove basne

Ezop BASNE

Izabrao i priredio Dragan Musulin


Ezop je legendarni grčki basnopisac.Živeo je u VI veku pre naše ere. Prema Herodotu bio je rob. Legenda  je iskitila njegov život neobičnim doživljajima dovodeći ga u vezu s Krezom, Solonom i  drugim grčkim mudracima. Pod njegovim imenom sačuvana je zbirka od  426 basni u prozi, od kojih najveći deo potiče iz kasnijeg vremena. Ezop se  smatra glavnim predstavnikom basne u svetskoj književnosti. U grčkoj  književnosti njegove je basne prerađivao u stihu Babrije, a u rimskoj Fedro i  Avijan. I svim kasnijim basnopiscima (La Fonten, Lesing, Krilov i Dositej) služio je Ezop kao izvor i kao uzor.

Ezop „prosto i naivno crta prizore iz životinjskog sveta, a ima na umu ljudske prilike. Životinje u njegovoj basni nisu drugo nego predstavnici različitih kategorija i tipova ljudskog društva: roda, na primer, predstavlja pobožne ljude, gavran bezbožnike,lastavica brbljivce, lisica prepredenjake i spletkaroše, vuk nevernike, žabe hvalisavce, lav tirane, magarac paćenike, ali i budale i glupakeitd. Prema tome ocrtan je karakter životinja. To crtinja zasniva se na istinskom posmatranju  i poznavanju prirode“ (citat iz „Istorije helenske književnosti“ dr Miloša Đurića)

SLAVUJ I JASTREB

Sedeo slavuj na visokom hrastu i po običaju pevao. Opazi ga jastreb pa, kako je oskudevao u hrani, sleti i zgrabi ga. U želji da se spase, slavuj počne moliti jastreba da ga ne pojede, govoreći kako je odviše malen da ispuni jastrebov želudac, a on, ako u hrani oskudeva, neka hvata veće ptice. Tu mu jastreb upadne u reč: “Zaista bih bio lud kad bih ostavio hranu koju već držim u kandžama i krenuo u poteru za nečim čega još nema ni na vidiku.”

Nepromišljeno postupaju oni koji zbog nade u veće odbacuju ono što im je već u rukama.

TRI BIKA I LAV

Tri su se bika bila zajedno nastanila. Neki ih je lav stalno pratio u želji da ih ulovi, ali ih, sve dok su bili zajedno, nije mogao uhvatiti pa stoga zaključi da će ih savladati pošto ih razdvoji. Međusobno ih zavadi i rastavi, pa svakoga ponaosob lakše ubije a sve dok su se zajedno držali, nije ih mogao pobediti.

Sloga je spas onima koji u njoj žive.

LISICA I LAV

Kada se lisica koja još nikada nije videla lava, slučajno na njega namerila i prvi ga put ugledala, tako se uplaši da je zamalo umrla od straha. Namerivši se na njega po drugi put, i opet se prestraši, ali ne onako kao prvi put. Kada ga je pak ugledala i treći put, ohrabri se, priđe mu i upusti se s njime u razgovor.

Basna pokazuje kako navika ublažava i strašne stvari.

LISICA I DRVOSEČA

Lisica, bežeći pred lovcima, opazi nekog drvoseču i zamoli ga da je sakrije. On joj dade savet da uđe u njegovu kolibu i onde se skloni. Malo zatim naiđu lovci i zapitaju drvoseču je li vidio da je tu prošla kakva lisica, a on na rečima zataji da ju je vidio, no rukom pokazivaše gde se sakrila. Lovci se pak ne obazreše na njegovo domahivanje, nego poverovaše onome što je rekao, a lisica, kada vide da su oni otišli, izađe i bez reči krene dalje. Drvoseča joj stade prebacivati da mu nijednom rečju nije zahvalila što ju je spasao, a ona odvrati: “Zahvalila bih ja tebi da su ti dela ruku jednaka rečima.”

Priča se može primenitii na ljude koji zahtevaju da se s njima pošteno postupa, a sami postupaju nepošteno.

CVRČAK I LISICA

Na nekom visokom stablu pevao cvrčak. Lisica, u želji da ga pojede, smisli ovako: stade nasuprot stablu te se poče diviti njegovu krasnu pevu i pozivati ga da siđe jer želi videti kolika je to životinja što tako snažno peva. Prozrevši njeno lukavstvo, cvrčak otrgnu list i baci ga dole, a sam ostade sedeti na stablu pa, kada lisica pritrči, reče: “Varaš se, draga moja, ako si pomislila da ću sići. Čuvam se ja lisica od onoga dana kada sam u lisičjem izmetu vidio cvrčkova krila.”

Tuđa nesreća uči oprezu razborite ljude.

LISICA I JARAC

Upala lisica u bunar pa je morala onde i ostati, ne znajući kako da izađe. Jarac, nagnan žeđu, dođe do toga istog bunara pa, opazivši lisicu, stade je ispitivati je li voda dobra. A ona, prikrivajući svoju nevolju, rasprede silnu pohvalu o vodi, govoreći kako je ukusna i potičući ga da i sam siđe. Žudeći jedino za vodom, jarac siđe u bunar, a kad je ugasio žeđ, poče zajedno s lisicom razmišljati o izlasku iz bunara. Lisica tada reče da je smislila kako će se oboje izbaviti: “Ako se ti prednjim nogama upreš o zid i osloniš rogovima o njega, ja ću se preko tvojih leđa uspeti gore, a onda ću i tebe izvući.” Nakon ponovnoga nagovaranja, on joj učini po volji, a lisica mu skoči preko nogu i uspne mu se na leđa, pa uprevši se o jarčeve rogove, stiže do otvora bunara i poče se udaljavati. Kada joj jarac stade prigovarati da je prekršila obećanje, osvrnu se i reče: “E, moj pametnjakoviću, da si imao toliko pameti koliko dlaka na bradi, ne bi bio sišao u bunar, a da pre ne promisliš kako ćeš iz njega izaći.”

Tako i razboriti ljudi treba da najpre razmotre kako će završiti ono što rade, a tek onda da se toga prihvate.

KOKOŠ KOJA JE NOSILA ZLATNA JAJA

Imao neki čovek kokoš koja je nosila zlatna jaja. Pomislivši kako u njoj mora biti gomila zlata, zakolje je, no otkri da je ista kao i sve ostale kokoši. Tako je zbog nade da će naći silno bogatstvo ostao i bez onoga što je ranije imao.

Basna pokazuje kako čovek treba da je  zadovoljan onim što ima i ne treba da bude nezasit.

SELJAKOVI SINOVI

U nekoga seljaka bili nesložni sinovi. Iako ih je mnogo puta opominjao, rečima ih nije mogao nagovoriti da se promene, pa se doseti šta će učiniti: naredi im da mu donesu svežanj pruća. Kada izvršiše što im je naložio, dade im sve prutove zajedno i naredi im da ih pokušaju prelomiti. Budući da to nisu mogli, premda su se iz petnih žila upinjali, odveže svežanj i po drugi put te im pruži prutove jedan po jedan. Pošto su ih s lakoćom slomili, reče im: “Tako ćete i vi, deco, biti nepobedivi za neprijatelje budete li jednodušni; ako se pak budete svađali, svako će vas lako svladati.”

Priča pokazuje da sloga jača ljude, a zbog nesloge ih je lako svladati.

SELJAK I NJEGOVI SINOVI

Neki se seljak opraštao sa životom, a hteo je da mu sinovi nauče obrađivati zemlju. Stoga ih pozove k sebi i reče: “Deco moja, ja se već pomalo rastajem sa životom, a ono što sam u vinogradu sakrio, sve ćete onde naći, samo ako potražite.” Sinovi pomisle da je u vinogradu zakopano blago pa nakon očeve smrti prekopaju onde svu zemlju, ali blago ne nađoše. Vinograd im, međutim, jer su ga krasno okopali, donese obilan prirod.

Basna pokazuje da je rad ljudima blago.

KOŠUTA I LAV

Košutu žeđ naterala da se spusti do nekog izvora. Dok je pila, opazi u vodi svoju sliku i stane se gizdati rogovima gledajući ih kako su veliki i šareni, a na noge se silno ljutila što su tanke i slabe. Dok je još o tome razmišljala, pojavi se lav i nadade za njom, no košuta udari u beg i daleko izmače lavu. Jelenima je i košutama, naime, glavna vrlina u nogama, a lavovima u srcu. Dok je ravnica bila gola, spašavala se trkom, a kada stiže do nekoga šumovitog mesta, dogodi se tada da joj se rogovi zapletoše u granje pa, kako zbog toga nije mogla trčati, uhvati je lav. Pre no što će poginuti, reče samoj sebi: “Jadne li mene! Spašavalo me ono za što sam mislila da će me izneveriti, a zbog onoga u što sam se silno pouzdavala, umirem.”

Tako često i prijatelji u koje se sumnja, u opasnosti postaju spasiocima, a kao izdajice se pokazuju oni u koje se silno pouzdajemo.

KONJ I MAGARAC

Imao neki čovek konja i magarca. Kad su jednom putem putovali, reče magarac konju: “Preuzmi malo od mojeg bremena ako hoćeš da ostanem živ ”, no konj ga ne posluša. Magarac od umora pade i uginu. Gospodar tada sve natovari na konja, pa i samu magarčevu kožu, a konj stade na sav glas zapomagati: “Jao meni jadnome! Što li mi se bednome dogodilo! Zato što nisam hteo preuzeti mali teret, sada, evo, nosim sve, pa i magarčevu oderanu kožu.”

Basna pokazuje kako će, udruže li se veliki s malima, i jedni i drugi u životu dobro proći.

ORAO, ČAVKA I PASTIR

Orao sleti s neke visoke stene i ugrabi jagnje. Opazi to čavka pa se iz zavisti htede povesti za njegovim primerom. Stoga se spusti uz silnu kriku i baci se na ovna. No, kako su joj se pandže zaplele u ovnovo runo, nije više mogla uzleteti. Pastir, videvši šta se dogodilo, pritrči i uhvati je. Zatim joj podreže krila pa je, kada je palo veče, odnese svojoj deci. Kad su ga deca ispitivala kakva je to ptica, reče: “Kakva ja sigurno znam – čavka, a kako bi ona htela – orao."

Nadmetanje s jačima, osim što se njime ništa ne postiže, uz nevolju donosi još i bruku.

GAVRAN I LISICA

Ugrabivši negde komad mesa, sedeo je gavran na drvetu. Opazi ga lisica pa, u želji da se domogne mesa, stade pod stablo i poče ga hvaliti govoreći mu kako je velika i lepa ptica, a i dobar lovac i krasna je lika: “Dolikuje ti da budeš kralj pticama, a to bi tako i bilo, samo kad bi još imao i glas. Ovako se doimaš kao obična i nema ptica.” Kad je gavran to čuo, uzoholi se zbog tih pohvala pa odbaci meso i na sav glas zagrakće. Lisica pritrči i dočepa se mesa pa, osvrnuvši se, reče gavranu: “Sve imaš, gavrane moj, samo ti pameti manjka.”

Čovek ne treba da se povodi za laskavim rečima jer od toga često nastaje samo šteta.

LAV I LISICA

Ostario lav pa više nije mogao vlastitim snagama pribavljati hranu. Shvativši da mu valja nešto smisliti, povuče se u špilju i onde legne gradeći se da je bolestan pa je hvatao i proždirao životinje koje su mu dolazile u posetu. Kada je tako već mnogo zveradi nastradalo, dođe onamo i lisica, ali razabra njegovo lukavstvo. Stade malo podalje od špilje i zapita lava kako mu je, a on reče: “Loše”, pa je upita zašto ne ulazi. Na to će lisica: “Ušla bih ja da ne vidim mnoge tragove koji u špilju vode, a nijedan koji iz nje izlazi.”

Tako i razboriti ljudi izbegavaju opasnosti, unapred ih naslućujući po znakovima.

LAV I MEDVED

Lav i medved naiđu na mlada jelena i počnu se za njega boriti. Silno izmučiše jedan drugoga te im se obojici smrači pred očima, pa ostadoše iznemoglo ležati. Uto naiđe lisica pa, videvši ih onako izvaljene, a jelenče kako između njih leži, prođe između njih i odnese im plen. Oni pak, nemoćni da ustanu, rekoše: “Jadni li smo kad smo se za lisicu mučili.”

Priča pokazuje da kada se dvoje svađaju treći koristi njihov trud.

LAV I MIŠ

Lavu, dok je spavao, preko njuške pretrča miš. Lav se trže, zgrabi miša i baš se spremao njime pogostiti, kadli ga on zamoli da ga ne proždere, govoreći kako će mu se, poštedi li ga, svakako odužiti. Nasmeja se na to lav i pusti miša. Dogodi se da se lav doista spasao upravo zahvaljujući mišu. Uhvatio se, naime, u zamku od užeta što su je lovci bili postavili i ostao visiti o nekom drvetu, a miš ga je čuo kako stenje, pa mu priskočio u pomoć, pregrizao uže i oslobodio ga. Potom mu reče: “Ti si se meni onomad smejao jer nisi očekivao da ću ti ja uslugu uzvratiti, a sada dobro zapamti da i miševi znaju što je zahvalnost.”

Priča pokazuje da u nevolji moćnima kadšto može zatrebati i pomoć onih koji su slabiji od njih.

LAV I MAGARAC

Udruže se lav i magarac pa zajedno pođu u lov. Kada stigoše do neke špilje pune divljih koza, lav stade pred ulaz motreći na one koje su odande izlazile, a magarac uđe u špilju pa zanjače u nameri da ih zastraši. Kada je lav već pohvatao većinu koza, izađe magarac iz špilje i stade ga zapitkivati da li se hrabro poneo i dobro gonio koze. Na to će lav: “Da nisam znao da si magarac, znaj da bih se i ja bio prestrašio.”

One koji se razmeću pred prijateljima prirodno dočekuje poruga.

LAV, MAGARAC I LISICA

Lav, magarac i lisica udruže se i pođu zajedno u lov. Nahvataše se obilne lovine pa lav naredi magarcu da podeli plen. Magarac pravedno načini tri jednaka dela i ponudi lavu i lisici da biraju. Lav se na to razljuti i pojede magarca, a potom zapovedi lisici da ona podeli lovinu. Lisica sve skupi na gomilu, a za sebe ostavi samo malen deo. Tada će lav: “Ko je tebe, mila moja, naučio tako deliti?” A ona odvrati:“Magarčev udes.”

Basna pokazuje da tuđa nesreća ljudima postaje opomena.

KORNJAČA I ZEC

Kornjača i zec prepirali se o tome ko je od njih dvoje brži. Odredivši rok i mesto, uzeše se takmičiti. Zec, po prirodi brz, nije se mnogo brinuo za trku, nego leže kraj puta i zadrema, a kornjača, dobro znajući koliko je spora, trčaše bez predaha te tako prestiže zeca koji je spavao i odnese pobedu.

Basna pokazuje kako trud često nadmašuje zanemarenu prirodnu nadarenost.

PUTNICI I MEDVEDICA

Dva su prijatelja istim putem putovala. Najednom se pred njima pojavi medvedica, pa se jedan hitro pope na neko stablo i ostade tamo sakriven. Drugi, videći da će ga medvedica uhvatiti, pade na zemlju i pričini se mrtvim, a kada je medvedica primaknula njušku k njemu i onjušila ga, zadrži dah. Kažu, naime, da ta zver ne dira mrtvaca. Nakon medvedičina odlaska, prvi putnik siđe s drveta i stade pitati drugoga što mu je to medvedica na uho prišapnula. A ovaj odgovori: “Da ubuduće ne putujem s takvim prijateljima koji u opasnostima ne ostaju uz mene.”

Basna pokazuje da se pravi prijatelji u nevolji poznaju.

PASTIR KOJI JE ZBIJAO ŠALE

Goneći ovce na pašu podalje od sela, neki je pastir kratio vreme dozivajući seljake u pomoć, tvrdio je kako vukovi napadaju ovce. Preplaši ih tako dva tri puta pa dotrčaše, a potom u smehu odoše, no naposletku se vuk uistinu pojavi. Pa, premda stadu nije bilo uzmaka, a on sam dozivao u pomoć, seljaci se, pomislivši da se pastir po običaju šali, nisu na to mnogo obazirali, i tako mu se desi da je izgubio sve ovce.

Tako prolaze lažljivci jer im se ne veruje ni onda kada govore istinu.

CVRČAK I MRAVI

U zimsko su doba mravi sušili žito koje im se bilo navlažilo. Uto stiže gladan cvrčak i zatraži od njih hrane. Mravi mu, međutim, rekoše: “Zašto ljeti nisi skupljao hranu?” – Na to će cvrčak: “Nisam lenčario, već sam uz muziku pevao.”  Nasmejavši se, mravi uzvratiše: “Ako si u leto svirao, a ti zimi igraj.”

Basna pokazuje da čovek ni u čemu ne sme biti nemaran da mu to ne donese jad i nevolju.

MRAV I BALEGAR

U letnje doba mrav obilazio polje, skupljao pšenicu i ječam i spremao zalihe hrane za zimu. Opazi ga balegar i začudi se što se mrav u ovo vreme toliko trudi i muči dok ostale životinje žive u dokolici i bez ikakva posla. I sam se balegar tada odmarao, a kasnije, kada je došla zima i kiša isprala đubre, dođe balegar gladan mravu i zamoli ga da mu da nešto za jelo.

A mrav će njemu: “E, balegaru moj, da si i ti tada radio kada sam se ja mučio, a ti me korio, ne bi sada od mene moljakao hrane.”

Oni koji se u blagostanju ne brinu za budućnost, kada se prilike promene, najgore prođu.

KORNJAČA I ZEC

Kornjača i zec prepirali se o tome ko je od njih dvoje brži. Odredivši rok i mesto, uzeše se takmičiti. Zec, po prirodi brz, nije se mnogo brinuo za trku, nego leže kraj puta i zadrema, a kornjača, dobro znajući koliko je spora, trčaše bez predaha te tako prestiže zeca koji je spavao i odnese pobedu.

Basna pokazuje kako trud često nadmašuje zanemarenu prirodnu nadarenost.

ŠKRTAC

Neki škrtac unovči celi svoj imetak i kupi grumen zlata te ga zakopa kraj nekoga zida, pa je neprestano odlazio onamo i razgledao ga. Jedan od njegovih nadničara što su na tom mestu radili opazi njegove česte dolaske, prozre što je na stvari, iskopa zlato i odnese ga. Kada kasnije dođe onaj škrtac i vide da je skrovište prazno, stade kukati i čupati kosu. Neki ga čovek ugleda gde jadikuje i saznavši razlog reče: “Ne tuguj. Uzmi kamen i stavi ga na isto mesto pa misli da ti zlato onde leži. Ta nisi se njime služio ni dok je bilo tu.”

Priča pokazuje kako blago ništa ne vredi ako se ni za što nekoristi.

LISICA I GROŽĐE

Ugledala gladna lisica grožđe kako visi na visokoj lozi i htela ga dohvatiti, ali joj to nikako nije uspevalo. Odlazeći, reče sama sebi: “Kiselo je.”

Neki ljudi koji zbog vlastite nesposobnosti u nečemu ne uspeju za to okrivljuju okolnosti.

PUTNICI

Putovala dva čoveka istim putem pa jedan od njih nađe sekiru, na što drugi reče: “Našli smo sekiru”, a prvi ga opomenu da ne govori “našli smo”, već “našao si”. Uskoro ih, međutim, sustigoše oni koji bejahu izgubili sekiru pa onaj koji je držaše u rukama i kojega su zbog nje progonili, reče suputniku: “Propali smo.” A on će na to: “Reci ‘propao sam’ jer ni onda kada si našao sekiru, nisi mene u to ubrajao.”

Basna pokazuje da prijatelji koji s nama nisu učestvovalii u sreći nisu pouzdani ni u nesreći.

PAS I NJEGOV GOSPODAR

Neki je čovek imao malteškoga psića i magarca. Sa psićem se često igrao, a kad god bi večerao izvan kuće, nešto bi mu doneo, pa bi ga time nahranio kada bi mu psić, mašući repom, došao u susret. Tako jednom i magarac njačući dotrči te stade poskakivati i kopitima ritati gospodara. Gospodar se na to rasrdi pa zapovedi da magarca batinama izbace iz kuće i privežu uz jasle.

Basna pokazuje da nisu svi za sve rođeni.

LAVICA I LISICA

Lavica, kad joj je lisica prigovarala da uvek rađa samo jedno mladunče, ovako joj odgovori: “Jedno, ali lava.”

Basna pokazuje da se vrednost ne ogleda u mnoštvu, nego u vrlini.

JELA I KUPINA

Hvaleći se, govorila jela kupini: “Od tebe ni u čemu nema nikakve koristi, dok se moja korisnost pokazuje u krovovima hramova i u kućama.” Kupina joj odvrati: “Eh, sirotice, setiš li se sekira i pila koje te seku, bolje bi ti bilo da si izrasla kao kupina, a ne kao jela.”

Bolje je siromaštvo bez straha nego bogatstvo usred neprilika i pretnji.


Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-09-13

pregleda:

ključne reči: price za decu basne ezopove basne