NaslovnaUlogujte seRegistrujte se
 

Grigor Vitez - Poezija za decu

Izbor iz poezije za decu Grigora Viteza

Grigor Vitez - Poezija za decu

<p align="center">

<strong>ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ГРИГОРА ВИТЕЗА</strong></p>

<p>

<strong>НЕМА ЗА МАЧКЕ ШКОЛЕ</strong></p>

<p>

&ndash; Куда ћеш с торбом? &ndash;<br />

упита Миру мачка.</p>

<p>

&ndash; У школу! Ђак сам!<br />

Ово је торба ђачка.</p>

<p>

&ndash; И ја бих с тобом! &ndash;<br />

мачкине очи моле.</p>

<p>

&ndash; Не можеш, драга,<br />

нема за мачке школе.</p>

<p>

Мачки је доста<br />

да зна прести,<br />

да зна ловити,<br />

да зна јести,<br />

да се зна верати<br />

и да мијауче.<br />

А то све мачке<br />

код куће науче.</p>

<p>

<strong>КАКВУ КОМЕ КЊИГУ</strong></p>

<p>

Замислите, кад би сви у школу пошли &ndash;<br />

И они што трче на четири ноге,<br />

И они што их носе крила &ndash;<br />

Каква би то чудна школа била!</p>

<p>

А какве би им књиге тек морале бити?</p>

<p>

Је ли, мацо, књигу би требала и ти?<br />

&ndash; Да, за мене и мога сивога колегу<br />

Треба књига у којој се мишеви легу.</p>

<p>

А ти, бијели голубане?<br />

&ndash; Мени такву књигу гдје је свако слово<br />

Зрно пшенично или зрнце маково.</p>

<p>

А ти, медо брундовићу?<br />

&ndash; Мени књигу гдје је сваки ред<br />

Мирисан и сладак као мед.</p>

<p>

А ти сово ноћобдијо?<br />

&ndash; Па знаш да по мраку чита тета сова,<br />

Зато, црну књигу и свјетлећа слова.</p>

<p>

А ти, рече натражњаче?<br />

&ndash; Мени требају само књиге нашке,<br />

Гдје су ријечи и слова унатрашке.</p>

<p>

А ти, зеко зековићу?<br />

&ndash; Моја књига, то ми је давна жеља,<br />

да има листове од купуса и кеља.</p>

<p>

За такве књиге не водите бриге!<br />

Све ћете добити,<br />

Чим на храсту<br />

Почну први шарани да расту.</p>

<p>

<strong>ШЕВИНА ЈУТАРНЈА ПЕСМА</strong></p>

<p>

Увис!<br />

Увис ћу се дићи!<br />

До сунца ћу<br />

да га будим<br />

ићи<br />

ићи<br />

ићи &hellip;</p>

<p>

Понијет ћу<br />

тамбурицу<br />

тамбурицу<br />

тамбурицу</p>

<p>

Сипат ћу звонца доле<br />

зеленим<br />

жутим<br />

и модрим<br />

бескрајним пољем</p>

<p>

Где ми је гнездо?<br />

Где су ми птићи?</p>

<p>

Морат ћу<br />

сићи<br />

сићи<br />

сићи<br />

птиће обићи &hellip;</p>

<p>

Онда ћу опет<br />

до сунца<br />

ићи<br />

ићи<br />

ићи &hellip;</p>

<p>

<strong>ПТИЧЈА ПЈЕВАНКА</strong></p>

<p>

Јутрос пала књига с крова,<br />

Просула се из ње слова,<br />

Дошле птице велике и мале<br />

И слова се назобале.</p>

<p>

И сад сричу сваког дана<br />

Разна слова прогутана.<br />

Наглас вичу, те Ћурлићу<br />

И цвркућу и ћувичу<br />

И жвргоље и Живка<br />

И Чучер и цивкају,<br />

Пиште, жврља и Чилић,<br />

Кријеште, цврче и ћивричу.</p>

<p>

Криче, грчу и грлицу<br />

И пијучу и цијучу,<br />

Жуборкају, ћућоркају,<br />

Пирике, Цирик,<br />

Пискутају, цвијукају,<br />

Цврљугају, Сврљугом,<br />

Ћирликају, грљукају,<br />

Фићука и биглишу<br />

И певају и уздишу &hellip;</p>

<p>

Сваки дан их сунце пита,<br />

Из књиге им златне чита,<br />

Те од зоре уче, сричу<br />

Два-три слова да Ћурлићу.</p>

<p>

<strong>СТО ВУКОВА</strong><strong>&nbsp;</strong></p>

<p>

У шуми је био Јова.<br />

Тамо газао,<br />

Шалабазао,<br />

А кад се вратио,<br />

Свима је казао:<br />

- Видех, људи, сто вукова!<br />

Зуби страшни,<br />

Очи сјају,<br />

Па урлају,<br />

Завијају &hellip;</p>

<p>

- Сто вукова?&nbsp;Охо-хо!<br />

Није ваљда равно 100?</p>

<p>

- Не баш равно &ndash; рече Јова -<br />

Ал 60<br />

Ил 50<br />

Било је вукова &hellip;<br />

Зуби страшни,<br />

Очи сјају,<br />

Па урлају,<br />

Завијају &hellip;<br />

- Немогуће &hellip;&nbsp;јер 50<br />

Друже мој,<br />

Педесет је велик број.</p>

<p>

- Можда није баш 50,<br />

Ал 20,<br />

Можда десет &hellip;<br />

Пребројат их нисам мого -<br />

Било их је много, много,<br />

Зуби страшни,<br />

Очи сјају,<br />

Па урлају,<br />

Завијају &hellip;</p>

<p>

- Ма ни десет није било!<br />

То се теби причинило.</p>

<p>

- Баш кроз шуму, лишће, грање<br />

Промаглише -<br />

Да ли мање<br />

Или више -<br />

Ко да зна?<br />

Ал јасно видех два.<br />

Зуби страшни,<br />

Очи сјају,<br />

Па урлају,<br />

Завијају &hellip;</p>

<p>

- Ма ни два их није било!<br />

То се теби само снило.</p>

<p>

- Ал ја сам им штропот чуо!<br />

Нешто тамно пројурило,<br />

Вучјег је рода било &hellip;</p>

<p>

- Сигурно је био миш,<br />

Црни миш, Или-ниш &lsquo;! &hellip;</p>

<p>

- Видио сам:<br />

Нешто шушну,<br />

Нешто шмугну,<br />

Шума густа, не видиш -<br />

Може бити<br />

Шушну<br />

Шмугну<br />

Повелики миш &hellip;</p>

<p>

<strong>КАКО ЖИВИ АНТУНТУН</strong></p>

<p>

У десетом селу<br />

Живи Антунтун.<br />

У њега је малко<br />

Необичан ум.</p>

<p>

Он посао сваки<br />

На свој начин ради:<br />

Јаја за лежење<br />

Он у врту сади.</p>

<p>

Кад се јако смрачи,<br />

Он мрак граби лонцем.<br />

Разлупано јаје<br />

Он зашива концем.</p>

<p>

Да л&rsquo; је јело слано,<br />

Он то ухом слуша.<br />

А рибу да пјева<br />

Научити куша.</p>

<p>

На ливаду тјера<br />

Бицикл да пасе.<br />

Да му мише лови,<br />

Он затвори прасе.</p>

<p>

Гуске сијеном храни,<br />

Снијегом соли овце.<br />

А насади квочку<br />

Да му леже новце.</p>

<p>

Кад кроз жито иде<br />

Он сједа у чун.<br />

Сасвим на свој начин<br />

Живи Антутун.</p>

<p>

<strong>КАКВЕ ЈЕ БОЈЕ ПОТОК</strong></p>

<p>

Потоку који шумом тече<br />

Опрезно приђе један јелен<br />

И напивши се воде рече:<br />

- Поток је као шума зелен.</p>

<p>

Крај стијења поток и даље тече<br />

О камена ломећ&rsquo; ребра,<br />

Скакутајући зеко рече:<br />

- Поток је овај сав од сребра.</p>

<p>

Кроз поља поток и даље тече<br />

Под ведро небо изашав,<br />

А ластавица озго рече:<br />

- Поток је као небо плав.</p>

<p>

И поток даље тече, тече,<br />

Над њим облаци бијели стоје,<br />

Лебдећи бијели лептир рече:<br />

- Поток је овај бијеле боје.</p>

<p>

С мноштвом звијезда дође вече.<br />

Угаси све боје дан.<br />

Плашљива срна тихо рече:<br />

- Гле, сав је поток озвјездан.</p>

<p>

<strong>КАД БИ ДРВЕЋЕ ХОДАЛО</strong></p>

<p>

Кад би дрвеће ходало,<br />

Шуме би се разилазиле на све стране.<br />

Дрвеће би ходало,<br />

А махале њихове гране.</p>

<p>

Кад би дрвеће ходало,<br />

И паркови би шетали недељом са шетачима,<br />

А можда би и заиграли мало са играчима.</p>

<p>

Кад би дрвеће ходало,<br />

Међу птицама би дошло до велике пометње,<br />

Јер би и гнијезда кренула у шетње.</p>

<p>

Кад би дрвеће ходало,<br />

Ја бих писао наранчи с југа<br />

Нек дође код мога болесног друга.</p>

<p>

<strong>РИБА ЗА ВЕЧЕРУ</strong>&nbsp;<br />

<strong> </strong><br />

Велику рибу упецао Вања.<br />

Била је велика као длан, можда нешто мања.</p>

<p>

&ldquo;Зар не, мама, кад се испече,<br />

Свима ће за вечеру да дотече? &ldquo;</p>

<p>

&ldquo;Е, кад је тако, што бих и ја штедјела,<br />

Направит ћу, сине, и мало предјела.<br />

Додат ћу риби, као главном јелу,<br />

Салате коју чинију,<br />

Шунке који режњић,<br />

Ротквица који свежњић,<br />

Саламе који колутић<br />

И један телећи бутицима.<br />

А то ће, мислим, бити сасвим доста,<br />

Можемо на рибу позвати и госта. &ldquo;</p>

<p>

<strong>ГДЈЕ ЋЕМО СМИЈЕХ СИЈАТИ</strong></p>

<p>

Где ћемо смијех сијати?</p>

<p>

По дворишту,<br />

Игралишту,<br />

Шумом, испод грања -<br />

Где год је играња.</p>

<p>

А где ће смијех клијати?</p>

<p>

У мом срцу,<br />

У твом срцу,<br />

У срцима свију<br />

Клице смијеха клију.</p>

<p>

А где ће смијех цветати?</p>

<p>

На мом лицу,<br />

На твом лицу,<br />

На лицима свију<br />

Шта се с нама смеју.</p>

<p>

Дознало се</p>

<p>

Радмила у гају била,<br />

Са Сврака се посвадила,<br />

Посвадила баш!</p>

<p>

- А откуд знаш?<br />

- Рекла ми је веверица.<br />

- Откуд знаде веверица?<br />

- Рекла јој је шева птица.<br />

- Откуд знаде шева птица?<br />

- Рекаојој сив облак.<br />

- Откуд знаде сив облак?<br />

- Рекао му ветар лак?<br />

- Откуд знаде ветар лак?<br />

- Како не би знао ветар,<br />

Корак му је километар,<br />

А широка крила лака<br />

Од облака до облака.</p>

<p>

<strong>ДОХВАТИ МИ ТАТА МЈЕСЕЦ</strong></p>

<p>

Дохвати ми, тата, месец,<br />

Да крај мене мало сја!<br />

Дохвати ми, тата, месец,<br />

Да га руком такнем ја!</p>

<p>

- Месец мора горе сјати,<br />

Не сме се он скидати.<br />

Он мора код звезда бити,<br />

Пут звездама да светле,<br />

Да звијездице кући знају,<br />

Кад се небом наиграју.<br />

И на земљу мора сјати,<br />

Да зец види вечерати,<br />

Да јеж види путовати,<br />

Да миш види трчкарати,<br />

Да би птице могле спати,<br />

И да теби, моје дете,<br />

Месец лаган сан исплете<br />

Од сребрних нити<br />

Па да сниваш и ти.<br />

<strong>МИ ДЕЦА</strong></p>

<p>

Ми деца Саградићемо град<br />

Са много зелених крошања.</p>

<p>

Ми деца Саградићемо град<br />

Са много плавог неба.</p>

<p>

Ми деца Саградићемо град<br />

Са највећом улицом радости.</p>

<p>

Ми деца Саградићемо град<br />

Који непријатељ никада неће освојити.</p>

<p>

Ми деца Саградићемо град<br />

У нашим срцима.<br />

<strong>БИЈЕЛИ ЛАВ</strong></p>

<p>

Јесте ли видели белог лава?<br />

Све бело има:<br />

Бијеле му ноге, бело тело, бела глава<br />

И бела лула у зубима &hellip;<br />

Прошао је јутрос левом страном<br />

Под отвореним кишобраном.<br />

Нешто гледа у прозоре наше<br />

И све пита и све главом маше:<br />

Зар ваш брацо тако дуго спава?<br />

Зар се тако дуго излежава?<br />

Јесте ли видели белог лава<br />

Којему лула тако добро прија?</p>

<p>

Нисте га видели?<br />

Нисам ни ја!</p>



Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-07-19

pregleda:

ključne reči: pesme za decu decije pesme grigor vitez poezija za decu