Prica o reci

Bajka Desanke Maksimovic.

Jo&scaron; pre hiljadu i vi&scaron;e godina, kad se starom Izvoru rodilo stotinu najmlađih kćeri, padnu na kamen u blizini dve ptice pa stanu pričati jedna s drugom. Pričale su one tako od jutra do podne o lepotama zemlje, a Izvorove kćeri, kapljice, gutale su im svaku reč. Kad su ptice odletele, nastao je kraj Izvora veliki metez, kapljice su skakale, prskale okolnu mahovinu, činilo se da je voda prosto provrela od neke radosti. To su se Izvorove kćeri dogovarale da i one odu u svet i vide lepote o kojima su ptice pričale. Ali bez dopu&scaron;tenja starog Izvora nisu smele da krenu, zato starije nagovore onu stotinu najmlađih da salete oca da ih pusti. Ove mu se obese o vrat kao ogrlica pa umiljato zazubore:

Oj, dobri oče, pusti nas, pusti,

kroz čestar gusti,

do dolje zelene,

tamo nas čeka

velika reka

u nepoznati dalek kraj

da s nama krene.

Jedva se Izvor oslobodi zagrljaja svojih kćeri pa se povuče pod zile da o njihovoj molbi razmi&scaron;lja. Promi&scaron;ljao je tako do uveče kad se začu njegov ozbiljni glas:

Ne ludujte, kćeri malene,

ne odlazite u svet od mene!

Isprečiće se pred vas brda,

kr&scaron;a i kamena cela krda,

neće vam lako dati puta.

Upoznaćete vrlo brzo

kako je zemlja tvrda

i ljuta.

Ali se kapljice nisu dale urazumiti. Sada je sa dna izronilo stotinu njegovih najstarijih kćeri mazno mu se obraćajući:

Pusti nas, oče,

i ptica pu&scaron;ta poletarce,

i gnevna oluja povetarce,

i guje stare

pu&scaron;taju mlade

u čestare,

i medved pu&scaron;ta svoje meče

da strči u dolju

kud potok teče.

Bla?i je od tebe i vuk sami,

pu&scaron;ta da vučići svet upoznaju.

Pusti nas, oče, svet nas mami!

Izvor se sad jo&scaron; dublje povuče, čak u tamne bunare u zemlji, a njegove kćeri skoro nepomično čekahu kakvu će odluku doneti. Da je putnik tada nai&scaron;ao, čudio bi se &scaron;to je tako zanemeo večno razgovorni, stari Izvor. Tek pred veče se pomoli ispod zila njegova srebrna brada i ču se glas:

Kapljice kćeri,

i ovde u &scaron;umi ima lepote.

U svetu kud zurite,

ljudi krote,

mora i reke,

stavljaju im uzde i okov.

Kajaćete se gorko, duboko,

krenete li u kraje daleke.

Samo mudri saveti očevi nisu mnogo pomogli. Idućeg jutra, dok je starac jo&scaron; spavao, iskrade se prvo sto najmlađih kapljica pa kroz &scaron;ljunak otisne niz brdo. Po njihovom srebrnom tragu spusti se sto drugih. I tako sto po sto pa se načini potočić i potrča koliko ga noge nose. Na nekoliko stotina metara susrete se sa drugim malim potokom pa zagrliv&scaron;i se, sjure u podnozje prve kose. Tamo je modrim koritom derala nekakva neobuzdana reka i Izvorove kćeri joj se zajedno sa ostalim kapljicama bace u naručje. U početku, dok jo&scaron; nisu bile istro&scaron;ile snagu, kr&scaron;ile su sve &scaron;to im se na&scaron;lo na putu. Planina se horila od njihovog obesnog podvikivanja:

Mrmorimo, zuborimo,

dok grlo ne umorimo.

Igrajmo, skačimo,

stene plačimo,

livade rubimo,

&scaron;umimo, trubimo.

Hujimo, &scaron;umimo

dok gore ne zagluvimo.

Kikoćimo se, ćaskajmo,

zuborimo, praskajmo,

hra&scaron;će obarajmo,

pećine stvarajmo,

rovimo, vajajmo.

Trajalo je to vi&scaron;e nedelja i onda se Izvorove kćeri zamori&scaron;e i na putu im se stado&scaron;e javljati sve veće prepreke. Ispred sto najmlađih ispreči se ogromna neprobojna stena. One se uhvate za ruke i stanu juri&scaron;ati, ali ona osta nepomična. Tada jedna od njih uze da se ?ali svojim starijim sestrama:

Oj, sestrice, oj!

Na putu nam stoji

tvrd kamena sloj.

Kao odgovor na njihovu molbu ču se jo&scaron; očajniji glas jedne od starijih Izvorovih kćeri:

I moj, sestre, put

naporan je vrlo,

svu me kupa znoj.

S treće strane se čulo isto takvo dovikivanje:

Hej, sestrice, hej!

Na mom putu brdo,

presede nam smej.

Kako su se prepreke iz dana u dan mnozile, Izvorove kćeri su pomi&scaron;ljale da se vrate kući. Kad druge kapljice pridremaju, one se uhvate za ruke da bi po&scaron;le uz potok. Ali hoće&scaron;! Po sto puta su učinile korak napred i po sto puta se vratile dva natrag. Ova malodu&scaron;nost je, srećom, kratko trajala, a i starije iskusnije kapljice su pričale da se jo&scaron; nijedan potočić nije vratio u detinjstvo. One se, sirotice, postide pa opet zapnu iz sve snage da juri&scaron;aju na stene pred sobom. U kamenu se uskoro nađo&scaron;e pukotine, te potok uskoro odvali nekoliko manjih stena i prodre na drugu stranu u dolinu. To je bio valjda najradosniji dan u zivotu kapljica begunica. Protezući se lenjo na suncu zazubore:

Sestrice kapljice,

sad se odmarajmo,

dremajmo, spavajmo,

sanjajmo mir.

Brda smo oborile,

nova smo stvorile,

stene smo digle,

najzad smo stigle

umorne u vir.

Vir je lezao u poljani, ba&scaron; pred u&scaron;ćem u veliku plovnu reku. Odmoriv&scaron;i se u njemu, sestre zaborave napore svoga dugog putovanja i veselo se izme&scaron;aju  sa &scaron;irokom vodom na koju su nai&scaron;le. Ona je bila mutna i troma i nekoliko milijardi bistrih kapljica razbistri je i ozive.

Međutim, jo&scaron; nije bio kraj naporima na&scaron;ih putnica. U dalji se ukaza nekoliko brodova i obesne kaplje planinke pristigle iz drugih reka stanu da se dogovaraju kako da ih prevrnu, dok ih Izvorove kćeri ne ućutka&scaron;e pesmom punom poleta:

Dolazi brod uglja pun,

putnička lađa i za njom čun.

Zasučimo, sestre, zelene rukave,

prenesimo ih čak do &scaron;irine

morske plave.

Nikada tako brzo brodovi nisu i&scaron;li kao toga jutra, no&scaron;eni mladim rukama Izvorovih kćeri, te se posle nekoliko dana nađu na morskoj pučini zajedno s njima. Ali jo&scaron; istog sata sunce uzasno pripeče na &scaron;iroku povr&scaron;inu mora podizući kaplje planinke pod oblake. I kao nekim čudom, ti oblaci u svom lutanju nad zemljom zastanu upravo nad bukvom starog Izvora i kako su bili mnogo umorni, spuste ih na nju i po okolnom drveću i mahovini. Samo priroda je bila tako čudesna da su kapljice begunice &scaron;to su ih oblaci opet vraćali &scaron;umi zaboravljale svoj raniji zivot i ponovo zudele na put. Tako se to ponavlja otkad je &scaron;uma, reka i oblaka.

Desanka Maksimović

Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-07-28

pregleda:

ključne reči: price za decu bajke desanka maksimovic prica o reci