NaslovnaUlogujte seRegistrujte se
 

Prica o reci

Bajka Desanke Maksimovic.

Prica o reci

<p align="left">

Jo&scaron; pre hiljadu i vi&scaron;e godina, kad se starom Izvoru rodilo stotinu najmla&#273;ih k&#263;eri, padnu na kamen u blizini dve ptice pa stanu pri&#269;ati jedna s drugom. Pri&#269;ale su one tako od jutra do podne o lepotama zemlje, a Izvorove k&#263;eri, kapljice, gutale su im svaku re&#269;. Kad su ptice odletele, nastao je kraj Izvora veliki metez, kapljice su skakale, prskale okolnu mahovinu, &#269;inilo se da je voda prosto provrela od neke radosti. To su se Izvorove k&#263;eri dogovarale da i one odu u svet i vide lepote o kojima su ptice pri&#269;ale. Ali bez dopu&scaron;tenja starog Izvora nisu smele da krenu, zato starije nagovore onu stotinu najmla&#273;ih da salete oca da ih pusti. Ove mu se obese o vrat kao ogrlica pa umiljato zazubore:</p>

<p align="left">

<i>Oj, dobri o&#269;e, pusti nas, pusti,</i><br />

<i>kroz &#269;estar gusti,<br />

do dolje zelene,<br />

tamo nas &#269;eka<br />

velika reka<br />

u nepoznati dalek kraj<br />

da s nama krene.</i></p>

<p align="left">

Jedva se Izvor oslobodi zagrljaja svojih k&#263;eri pa se povu&#269;e pod zile da o njihovoj molbi razmi&scaron;lja. Promi&scaron;ljao je tako do uve&#269;e kad se za&#269;u njegov ozbiljni glas:</p>

<p align="left">

<i>Ne ludujte, k&#263;eri malene,</i><br />

<i>ne odlazite u svet od mene!<br />

Ispre&#269;i&#263;e se pred vas brda,<br />

kr&scaron;a i kamena cela krda,<br />

ne&#263;e vam lako dati puta.<br />

Upozna&#263;ete vrlo brzo<br />

kako je zemlja tvrda<br />

i ljuta.</i></p>

<p align="left">

Ali se kapljice nisu dale urazumiti. Sada je sa dna izronilo stotinu njegovih najstarijih k&#263;eri mazno mu se obra&#263;aju&#263;i:</p>

<p align="left">

<i>Pusti nas, o&#269;e,</i><br />

<i>i ptica pu&scaron;ta poletarce,<br />

i gnevna oluja povetarce,<br />

i guje stare<br />

pu&scaron;taju mlade<br />

u &#269;estare,<br />

i medved pu&scaron;ta svoje me&#269;e<br />

da str&#269;i u dolju<br />

kud potok te&#269;e.<br />

Bla?i je od tebe i vuk sami,<br />

pu&scaron;ta da vu&#269;i&#263;i svet upoznaju.<br />

Pusti nas, o&#269;e, svet nas mami!</i></p>

<p align="left">

&nbsp;</p>

<p align="left">

Izvor se sad jo&scaron; dublje povu&#269;e, &#269;ak u tamne bunare u zemlji, a njegove k&#263;eri skoro nepomi&#269;no &#269;ekahu kakvu &#263;e odluku doneti. Da je putnik tada nai&scaron;ao, &#269;udio bi se &scaron;to je tako zanemeo ve&#269;no razgovorni, stari Izvor. Tek pred ve&#269;e se pomoli ispod zila njegova srebrna brada i &#269;u se glas:</p>

<p align="left">

<i><i>Kapljice k&#263;eri,</i><br />

<i>i ovde u &scaron;umi ima lepote.</i><br />

<i>U svetu kud zurite,<br />

ljudi krote,<br />

mora i reke,<br />

stavljaju im uzde i okov.<br />

Kaja&#263;ete se gorko, duboko,<br />

krenete li u kraje daleke.</i></i></p>

<p align="left">

Samo mudri saveti o&#269;evi nisu mnogo pomogli. Idu&#263;eg jutra, dok je starac jo&scaron; spavao, iskrade se prvo sto najmla&#273;ih kapljica pa kroz &scaron;ljunak otisne niz brdo. Po njihovom srebrnom tragu spusti se sto drugih. I tako sto po sto pa se na&#269;ini poto&#269;i&#263; i potr&#269;a koliko ga noge nose. Na nekoliko stotina metara susrete se sa drugim malim potokom pa zagrliv&scaron;i se, sjure u podnozje prve kose. Tamo je modrim koritom derala nekakva neobuzdana reka i Izvorove k&#263;eri joj se zajedno sa ostalim kapljicama bace u naru&#269;je. U po&#269;etku, dok jo&scaron; nisu bile istro&scaron;ile snagu, kr&scaron;ile su sve &scaron;to im se na&scaron;lo na putu. Planina se horila od njihovog obesnog podvikivanja:</p>

<p align="left">

<i><i>Mrmorimo, zuborimo,</i><br />

<i>dok grlo ne umorimo.<br />

Igrajmo, ska&#269;imo,<br />

stene pla&#269;imo,<br />

livade rubimo,</i><br />

<i>&scaron;umimo, trubimo.</i><br />

<i>Hujimo, &scaron;umimo<br />

dok gore ne zagluvimo.<br />

Kiko&#263;imo se, &#263;askajmo,<br />

zuborimo, praskajmo,<br />

hra&scaron;&#263;e obarajmo,</i><br />

<i>pe&#263;ine stvarajmo,<br />

rovimo, vajajmo.</i></i></p>

<p align="left">

Trajalo je to vi&scaron;e nedelja i onda se Izvorove k&#263;eri zamori&scaron;e i na putu im se stado&scaron;e javljati sve ve&#263;e prepreke. Ispred sto najmla&#273;ih ispre&#269;i se ogromna neprobojna stena. One se uhvate za ruke i stanu juri&scaron;ati, ali ona osta nepomi&#269;na. Tada jedna od njih uze da se ?ali svojim starijim sestrama:</p>

<p align="left">

<i><i>Oj, sestrice, oj!</i><br />

<i>Na putu nam stoji</i><br />

<i>tvrd kamena sloj.</i></i></p>

<p align="left">

Kao odgovor na njihovu molbu &#269;u se jo&scaron; o&#269;ajniji glas jedne od starijih Izvorovih k&#263;eri:</p>

<p align="left">

<i><i>I moj, sestre, put</i><br />

<i>naporan je vrlo,<br />

svu me kupa znoj.</i></i></p>

<p align="left">

<i>S tre&#263;e strane se &#269;ulo isto takvo dovikivanje:</i></p>

<p align="left">

<i><i>Hej, sestrice, hej!</i><br />

<i>Na mom putu brdo,</i><br />

<i>presede nam smej.</i></i></p>

<p align="left">

Kako su se prepreke iz dana u dan mnozile, Izvorove k&#263;eri su pomi&scaron;ljale da se vrate ku&#263;i. Kad druge kapljice pridremaju, one se uhvate za ruke da bi po&scaron;le uz potok. Ali ho&#263;e&scaron;! Po sto puta su u&#269;inile korak napred i po sto puta se vratile dva natrag. Ova malodu&scaron;nost je, sre&#263;om, kratko trajala, a i starije iskusnije kapljice su pri&#269;ale da se jo&scaron; nijedan poto&#269;i&#263; nije vratio u detinjstvo. One se, sirotice, postide pa opet zapnu iz sve snage da juri&scaron;aju na stene pred sobom. U kamenu se uskoro na&#273;o&scaron;e pukotine, te potok uskoro odvali nekoliko manjih stena i prodre na drugu stranu u dolinu. To je bio valjda najradosniji dan u zivotu kapljica begunica. Protezu&#263;i se lenjo na suncu zazubore:</p>

<p align="left">

<i><i>Sestrice kapljice,</i><br />

<i>sad se odmarajmo,</i><br />

<i>dremajmo, spavajmo,<br />

sanjajmo mir.<br />

Brda smo oborile,<br />

nova smo stvorile,<br />

stene smo digle,<br />

najzad smo stigle<br />

umorne u vir.</i></i></p>

<p align="left">

Vir je lezao u poljani, ba&scaron; pred u&scaron;&#263;em u veliku plovnu reku. Odmoriv&scaron;i se u njemu, sestre zaborave napore svoga dugog putovanja i veselo se izme&scaron;aju&nbsp; sa &scaron;irokom vodom na koju su nai&scaron;le. Ona je bila mutna i troma i nekoliko milijardi bistrih kapljica razbistri je i ozive.<br />

<br />

Me&#273;utim, jo&scaron; nije bio kraj naporima na&scaron;ih putnica. U dalji se ukaza nekoliko brodova i obesne kaplje planinke pristigle iz drugih reka stanu da se dogovaraju kako da ih prevrnu, dok ih Izvorove k&#263;eri ne u&#263;utka&scaron;e pesmom punom poleta:</p>

<p align="left">

<i><i>Dolazi brod uglja pun,</i><br />

<i>putni&#269;ka la&#273;a i za njom &#269;un.<br />

Zasu&#269;imo, sestre, zelene rukave,<br />

prenesimo ih &#269;ak do &scaron;irine</i><br />

<i>morske plave.</i></i></p>

<p align="left">

Nikada tako brzo brodovi nisu i&scaron;li kao toga jutra, no&scaron;eni mladim rukama Izvorovih k&#263;eri, te se posle nekoliko dana na&#273;u na morskoj pu&#269;ini zajedno s njima. Ali jo&scaron; istog sata sunce uzasno pripe&#269;e na &scaron;iroku povr&scaron;inu mora podizu&#263;i kaplje planinke pod oblake. I kao nekim &#269;udom, ti oblaci u svom lutanju nad zemljom zastanu upravo nad bukvom starog Izvora i kako su bili mnogo umorni, spuste ih na nju i po okolnom drve&#263;u i mahovini. Samo priroda je bila tako &#269;udesna da su kapljice begunice &scaron;to su ih oblaci opet vra&#263;ali &scaron;umi zaboravljale svoj raniji zivot i ponovo zudele na put. Tako se to ponavlja otkad je &scaron;uma, reka i oblaka.</p>

<p align="left" style="padding-left: 210px;">

<i><em>&nbsp;</em></i></p>

<p align="left" style="padding-left: 540px;">

<i><em>Desanka Maksimovi&#263;</em></i></p>



Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-07-28

pregleda:

ključne reči: price za decu bajke desanka maksimovic prica o reci