Lepo je biti dete

Prica za decu od Desanke maksimovic

Po ceo dan Mara viri kroz plot svoga dvori&scaron;ta u obli?nji park. Daleko u krugu gde stoji pesak deca se igraju. Do Mare dopiru zvonki razdragani glasovi. Čuje se kako zvone limene kantice na svojim dr&scaron;kama, pucketaju točkovi kolica na pesku i skaču lopte negde na utabanoj stazi. A Mara nema ni brata ni sestre niti kakve male susede da bi se s njima poigrala. I &scaron;to je najgore, mama polazeći zaključa kapiju, da dete ne bi moglo samo izaći na ulicu.

Viri tako Mara kroz pukotinu plota i čini joj se da čuje kako lopte skakućući deklamuju:

Lepo li je skakati

po uzanoj stazi,

po travi se valjati.

Pazi, Maro, pazi!

A kante zveckaju:

Lepo se je brčkati

po česmenoj vodi,

po pesku se brljati.

Hodi, Maro, hodi!

Kad se mama vrati kući, jedva odvoji Maru od plota. Ponekad poku&scaron;a s detetom da se igra, ali ne ume. Ne znaju to sve mame. Kad je bila mala, nije to naučila, jer ni nju nije imao ko da vodi na dečje igrali&scaron;te niti joj je ko kupovao igračke.

Noću kad se umorna iza sna trgne, učini se mami kao da u detinjem disanju čuje uzdahe:

Ja sam jo&scaron;te sasvim mala,

s decom bi se poigrala,

između cveća na slobodi.

U igru me, mama, vodi!

Pre nego pođe na rad, mama nađe poneku staru stvar, da detetu bude igračka: pru?i mu probu&scaron;eni lonac ili siđe u podrum da iznese zarđali obruč sa bureta. Mara drvenim patrljkom goni neko vreme obruč po  pokaldrmljenom dvori&scaron;tu, ali kako nema dovoljno prostora, obruč svaki čas udari u zid, plot ili prag i preturi se. Zato se ona brzo zadovolji svojom igračkom pa se kao čičak opet uhvati za plot i ostane tako dok se mama ne vrati. A mami se svaku noć čini kako uzdi&scaron;e i moli je da je odvede u park među decu, pa smi&scaron;lja kako bi to mogla učiniti.

Nedeljom, istina, i siroma&scaron;ne i zaposlene majke vode svoju decu u park, ali se Marinoj mami, koja preko nedelje kod drugog radi toliko nagomila posla u svojoj kući, da sve to mora nedeljom da posvr&scaron;ava. Kad bi inače okrpila i oprala Marino rublje, kad bi izvetrila i isunčala kuću, počistila i popravila sve &scaron;to se preko nedelje uprlja.

Ali je dete svaki dan molilo da ga izvede u igru među drugu decu, te mama jedne nedelje ustane rano, rano, i uze da umotava neke krpe od Marine stare haljine u čvrsto klupče. Kad se Mara probudi, kraj nje je stajala krpena, crvena lopta, a obruč od bureta bio je izriban i svetlio se kao nov i kraj njega stojala nova novcata palica odeljana od mladog pruta.

Sem toga, već je dvori&scaron;te bilo poči&scaron;ćeno i su&scaron;ila se na jasnom suncu iza kuće Marina ko&scaron;ulja i čarape.

Mama uze dete za ruku i povede ga u park. Iz njene ko&scaron;tunjave, nesavitljive &scaron;ake detinja &scaron;ačica je svaki čas klizila i sitni detinji koraci su jedva stizali mamu, koja je i u &scaron;etnji brzo koračala. A u parku je već vrilo od dece. Pesak u krugu je ličio na ogroman &scaron;aren mravinjak.

Mama sede na prvu klupu bojeći se da Mara ne po?eli sjajne i zvonke kupovne igračke dece &scaron;to su se u velikom krugu igrala. Goneći, međutim, svoj veliki obruč dete se brzo nađe tamo i stade očarano. Okolo su trčali drveni konjići, crveni, ?uti, i plavi. Zajapurene devojčice punile su peskom svoje kante. Svetla lica gumenih lopti poskakivala i valjala se po travi.

Jurile su sve vrste točkova i kolica i kola. I Mari se činilo da se sve te igračke i deca u horu vesele:

Lepo li je dete biti,

dan u igri provoditi,

i imati lopte nove

i konjiće i točkove.

Mara se zagleda u belu devojčicu &scaron;to je u naručju dr?ala ogromnu loptu i vozila u kolicima lutku. Bilo bi tako lepo poigrati se loptom koja ume da odskače. Marina je, istina, bila velika, ali gde bi pala, tu bi se i zaustavila, činila se nekako bolesna i umorna. Bela devojčica utom svoju loptu ispusti i Mara potrča da se njome malo poigra. Pod ručicama oseti glatku elastičnu gumu i učini joj se da dr?i neko ?ivo biće koje di&scaron;e. Ali ta je radost bila kratka. Bela devojčica se ustremi i ote joj svoju igračku. Na stazi su stajala bez gospodara kolica natovarena peskom, i Mara htede da ih malo povoza. Ali samo &scaron;to je tri koraka koračila, pojavi se rumeni dečak i uze joj ih. Ona onda ugleda na klupi lutku koju je merila do sada jer se njena sopstvenica prljala građenjem kuće od peska. Bilo je neobično slatko dr?ati porculansku, u svilu obučenu lutku; međutim, nečije je ruke istrgo&scaron;e iz Marinih ruku: čuvarica devojčice se bojala da je Mara ne pokvari.

I tako, čega god bi se dotakla, otimali su joj, a okolo su igračke u horu zveckale:

Lepo li je biti dete:

&scaron;to ?elite, to i smete:

kupuju vam mama, baka

svakog dana igračaka.

Mari se sve to toliko tu?no učini da udari u glasan, gorak plač. Mama dotrča, uze je na ruke i odnese na klupu daleko od glavnog kruga. ?eleći da je razveseli ona joj pokaziva&scaron;e kako se i njenom loptom mo?e lepo igrati bacajući uvis i dočekujući je u ruke, zatim joj pokaza kako i njen obruč mo?e daleko da se kotrlja a da ne padne.

U blizini su se igrala jo&scaron; neka deca čije igračke su kao i Marine bile domaća rukotvorina i stare u podrumu bačene stvari. To su bile &scaron;olje bez dr&scaron;ke i okrnjene tacne, slomljene ma&scaron;ice i vilju&scaron;ke, raznizane, razne boje i oblika đinđuve, krpene lutke i lopte. Devojčica &scaron;to se igrala &scaron;tipaljkom za rublje i &scaron;oljom bez dr&scaron;ke pru?i Mari &scaron;olju pozvav&scaron;i je da stru?u pesak iz jarka pokraj staze. To Maru ute&scaron;i, jer se na &scaron;olji smejala neka beba, a &scaron;tipaljkom se moglo vrlo dobro čeprkati po zemlji. Uskoro se njima dvema pridru?i&scaron;e i druga deca sa svojim krnjavim igračkama i načini se veseo ?agor kao i u velikom krugu. Dečaci kopajući starim kutlačama načine čitavu kulu od peska, a krpane lopte kao da dobi&scaron;e mala krila u rukama veselih devojčica. Čak je i poneko dete iz velikog kruga ostavljalo svoje lakovane igračke prilazilo deci &scaron;to su se igrala oko Mare.

A mama je oslu&scaron;kivala kako nedaleko iza granja zveckaju limene kantice:

Lepo li je dete biti,

dan u igri provoditi,

i imati lopte nove

i konjiće i točkove.

Desanka Maksimović

Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-07-30

pregleda:

ključne reči: price za decu bajke desanka maksimovic lepo je biti dete