Orascici - Palcici
Bajka Desanke Maksimovic.
<p align="left" style="text-align: justify;">
Sedelo je jednom nekoliko pastira pod orahom. Jedni su čistili pasulj da sprave od njega čorbu za ručak, drugi su ložili vatru i udešavali mesto gde će postaviti lonac, a dvojica su tresli orahe, skidali sa njih gornju zelenu košuljicu i skupljali ih u torbu. Taj orah nije dotle rađao i čobani su u čudu posmatrali kako mu je prvi rod krupan i težak. Kad je već torba bila puna, primete oni kako iz nje jedan beo veliki orah iskoči i otkotrlja se čak do jarka, a za njim ih pobeže još nekoliko.</p>
<p align="left">
Čobani se radoznalo okupe oko torbe. Jedan reče:<br />
– Sigurno smo prepunili, pa se presipaju.<br />
Drugi se našali:<br />
– Možda je zemljotres, pa ih izgoni iz torbe.<br />
Treći predloži:<br />
– Zavežite torbu, pa da vidimo šta će biti.<br />
<br />
<br />
Najmlađi pastir posluša druga i zaveza je, ali su se orasi u njoj premetali, tiskali, zveckali, te se pastiri, koji se često ni vukova ne plaše, uplašiše. Utom su se iz torbe čuli glasovi:<br />
<br />
<br />
<i>Pastiri, pastiri,</i><br />
<i>zašto vas je strah?<br />
Pustite nas da vam<br />
očistimo grah.</i></p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
Tek sad se dečaci prepadnu pa se poizmaknu dalje, dogovarajući se šta da čine sa tim neobičnim orasima. Ali što su se ni više izmicali, glasovi su postajali sve jači:<br />
<br />
<br />
<i>Pastiri, pastiri,</i><br />
<i>odrešite torbu.<br />
Mi ćemo vam pomoći<br />
da skuvate čorbu.</i></p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
Onda najmlađe pastirče, koje je zavezalo torbu, reče hrabreći ostale:<br />
– Šta ste se prepali! Ja sam je zavezao, ja ću je i odrešiti. Ne mogu nam ništa, pa neka su u njima i sami đavoli.<br />
Rekavši to, odreši torbu i prosu orahe na travu. A oni se stanu kotrljati i skakutati, pevajući glasno:<br />
<br />
<br />
<i>Pustite nas iz ljuske,</i><br />
<i>iz oklopa kleta,<br />
i nama se po polju<br />
i planini šeta.</i><br />
<br />
<br />
Kad to ču najmlađe pastirče, reče drugovima:<br />
– Moramo ih pustiti jadnike, pa ko su da su.<br />
<br />
Pomislite kako bi nama bilo da nas neko zatvori u ljusku od oraha.</p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
<br />
<br />
<br />
Ostali su samo ćutali, bojali su se da iz oraha ne izađe kakva napast. Ali malo pastirče, ne pitajući ih više, uze prvi orah koji mu dođe pod ruku i razbi ga kamenom, a iz njega iskoči čovečuljak mali kao palac, ogrnut zelenom dolamicom, i pope se pastiru na rame. Kad su drugi videli kako se nevina, smešna stvorenja kriju u orasima i oni se dadu na posao. Začas je cela torba oraha bila razbijena i izašlo iz nje čitavo kolo oraščića-palčića. Prvo su se poigrali po travi, ispreskakali se i isprevrtali preko glave, pa se setili i svoga obećanja. Posedali su brzo oko šačice graha, očistili je, stavili u lonac da se kuva. Videći da se vatra utišala, sto oraščića-palčića pojuri u šumu da donese iverja, i vrati se svaki sa po dve iverčice. Oganj je začas opet buknuo i počela čorba da se kuva. Svršivši posao, mališani su nastavili igru, veselo podvriskujući. Najzad su kao vrapci poskakali na grane oraha da se malo odmore.</p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
Tada ih pastirče, želeći da sazna ko ih je zatvorio u ljuske od oraha, upita:<br />
– Recite mi, oraščići-palčići, gde ste bili pre nego što ste se našli u svojim kavezima?</p>
<p align="left">
Mališani se i sad pesmom odazvaše, jer su jedino tako umeli da govore:<br />
<br />
<br />
<i>Pod zemljom smo lutali</i><br />
<i>već vekova pet,<br />
pre nego što opet smo<br />
ugledali svet.</i><br />
<br />
<br />
Ali pastirčetu ni ovo nije bilo dovoljno, pa je dalje pitalo:<br />
– Recite mi, oraščići-palčići, kako ste utonuli u zemlju?</p>
<p align="left">
Opet je hor mališana sa grane odgovorio:<br />
<br />
<br />
<i>Zemljotres je proguto</i><br />
<i>naš maleni grad,<br />
naša sela i šume</i><br />
<i>i naš cvetni sad.</i></p>
<p align="left">
– A posle šta je bilo? – nestrpljivo upade pastirče.</p>
<p align="left">
<i>Kroz stablo smo oraha</i><br />
<i>staze prokopali,<br />
i do ploda doprli<br />
jer smo tako mali.</i></p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
Otpevavši poslednji stih, oraščići-palčići poskaču sa grana i uredivši se kao vojska, odmarširaju veselo u planinu. O svom životu i poreklu nisu hteli više ništa da kažu, samo su polazeći rekli pastirčetu da ih uvek, ako bude u nuždi, zove.</p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
A ono je tako i činilo. Kad mu se zagube ovce, vikne samo: "Gde ste, oraščići-palčići?"</p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
A oni dolete sa prutovima i začas pronađu pogubljeno stado. Kad mu treba da naloži vatru, njih se samo seti, a oni, svaki sa iverkom ispod pazuha, dotrče i nalože. A kad je mali čobanin ostario i stekao unučice, oraščići-palčići su ih zabavljali: ljuljali ih i pevali im, da ne plaču.</p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
Tako se mali narod odužio pastirčetu što se nekad prvo smilovalo na njega i pustilo ga iz ljuske na slobodu.</p>
<p align="left" style="text-align: justify;">
<em>Desanka Maksimović</em></p>
objavljen: 2013-07-27
pregleda:
ključne reči: price za decu bajke desanka maksimovic orascici - palcici
