NaslovnaUlogujte seRegistrujte se
 

Patuljkova tajna

Bajka Desanke Maksimovic Patuljkova Tajna.

Patuljkova tajna

<p>

Ziveo je u planini neki stari patuljak koji je znao sve tajne ptica, gmizavaca, izvora i bilja u njoj. Znao je &#269;as kad koji izvor u gori postaje zivotvoran, &#269;as kad &#263;e koja ptica umreti, koje trave &#269;oveka usre&#263;avaju. Znao je i po &#269;emu &#263;e pogoditi &#269;as svoje smrti.</p>

<p>

Jednog jutra rano po&#273;e kroz goru kao neki vladar kroz svoje carstvo. Suve gran&#269;ice su puckarale pod njegovim nogama i rosa ga do pojasa kupala, jer je vrlo, vrlo mali bio. Na granama su ve&#263; pevale razbu&#273;ene ptice, izvori su glasno zuborili, i mirisala svud borovina i paprat.<br />

Najednom, u crnim granama &#269;etinara vide patuljak sivu priliku tetreba gde lepr&scaron;a krilima bude&#263;i se iz sna no&#263;nog. Oko njegovog vrata blistala se ogrlica zelenomodrog perja, a kada zamaha krilima u&#269;ini se kao da se ogr&#263;e nekim belim ogrta&#269;em. Patuljak opazi kako tetreb jo&scaron; jednom ra&scaron;iri crni lepezasti rep, kako radosno pogleda u nebo ispod svoje crvene obrve i prhnu negde nad borje.</p>

<p>

Patuljak tad uzdahnu i pro&scaron;aputa tuzno:<br />

&quot;Tetreb &#263;e danas poginuti. Belo perje nad njegovim ramenima jutros je potamnelo.</p>

<p>

Potom se upla&scaron;eno osvrte oko sebe da ga ko nije &#269;uo, jer nikom nije hteo govoriti nijedne svoje tajne.</p>

<p>

Onda po&#273;e dalje niz planinu skaku&#263;u&#263;i lako s kamena na kamen i skrivaju&#263;i se iza debala. I&scaron;ao je na najhladniji izvor da se umije. U daljini se &#269;ula voda gde kloko&#263;e i penu&scaron;a preko stenja. Da je drugi putnik tuda nai&scaron;ao, ni&scaron;ta neobi&#269;no ne bi &#269;uo, ali u pesmi izvora patuljak &#269;u neke neobi&#269;ne zvuke, koji se javljaju samo jednom u sto godina, u &#269;asu kad izvor postaje zivotvoran, kad njegova voda moze da podmladi za &#269;itav ljudski vek onoga ko je se napije.</p>

<p>

Zato patuljak kao bez du&scaron;e jurnu tamo. Bio je ve&#263; prili&#269;no star i hteo je da se podmladi. Ali ne stize na vreme: u &#269;asu kad on zamo&#269;i &scaron;ake u izvor, njegova voda postade opet obi&#269;na planinska voda. I patuljak stade tuzno gledati svoju belu bradu, i misliti da li &#263;e mo&#263;i doziveti idu&#263;ih sto godina, da se na izvoru podmladi. Po&#269;e sumorno razgledati oko sebe, po stablima borova, da mozda nije poteklo mleko umesto smole, jer bi to bio znak da je do&scaron;lo vreme njegove smrti. Ali tog &#269;asa je jo&scaron; tekla mirisna smola niz stabla drve&#263;a u planini, i patuljak odahnu spokojno.</p>

<p>

Kako je ve&#263; bilo podne, sede na neki panj oko koga su rasle jagode i dobro se naru&#269;a. Pri tom mi&scaron;lja&scaron;e:<br />

- Treba bar da uo&#269;i Ivanjdana uvrebam &#269;as kada se rascveta koji zlatni cvet paprati i da ga uberem, pa &#263;u biti sre&#263;an cele ove godine, ako me smrt ne zadesi.<br />

Jedino je on znao tu tajnu o zlatnom cvetu paprati, koji se rascvetava samo jednom u godini dana, usred ivanjske no&#263;i, i potom odmah uvene. Ali ko uspe da ga ubere, cele godine, a nekad i celog zivota, bude sre&#263;an. Samo, patuljak je &#269;uvao ovu tajnu kao i sve ostale, i bio je re&scaron;en da je drugome kaze jedino u &#269;asu svoje smrti.</p>

<p>

Mislio je on tako o papratovom cvetu i sra&#269;unavao po sun&#269;evoj senci kada &#263;e do&#263;i Ivanjdan, kad najednom se trze i prislu&scaron;nu: negde u gori, u stablu nekog starog bora, &#269;u gde mili crv i pomisli:<br />

- Stari bor &#263;e ve&#269;eras umreti, crv &#263;e ga oboriti. &Scaron;teta, on je nikao u istom &#269;asu kad sam se ja rodio.</p>

<p>

Oko patuljka su vrdali gu&scaron;terovi, sun&#269;ale se zmije, savijene u koture kao vo&scaron;tanice. Ali on ih se nije pla&scaron;io, i sa u&Aring;&frac34;ivanjem je posmatrao jednu &scaron;arku na steni kako glavu uzdize i motri. Njen vrat se blago povijao kao vrat labuda i o&#269;i se prelivale rosno na suncu.<br />

- Sirotica, - pomisli patuljak, - uziva na suncu a i ne sluti da &#263;e je do ve&#269;eri ubiti. Vidim crvenu pegu u njenom oku.</p>

<p>

&Scaron;vrljao je patuljak tako ceo dan. Obi&scaron;ao je sve svoje poznanike vukove, medvede, ze&#269;eve, a u samo ve&#269;e svrati u pohode nekom svom prijatelju patuljku. Bio je to &#269;as kad su se lovci i pastiri vra&#263;ali ku&#263;u, i patuljci iz prikrajka posmatrahu ko &#263;e se pomoliti stazom.<br />

Prvi se ukaza&scaron;e neki lovci. Preko pu&scaron;ke su nosili ubijenog jutro&scaron;njeg tetreba i pevali su na sav glas. Malo posle nai&#273;o&scaron;e &#269;obani nose&#263;i onu mrtvu &scaron;arku, koja se sun&#269;ala po podne na steni. Patuljak se onda pozdravi od svog prijatelja i po&#273;e da vidi da li je crv ve&#263; oborio stari bor. I na&#273;e zbilja drvo gde lezi na zemlji, a ptice oko njega tuzno lete i bubice mu mile po stablu i korenu.<br />

Po&#273;e tada patuljak sumoran ku&#263;i, a uz njega pristade neki detli&#263; kljucaju&#263;i stalno u stabla borova, kao da ho&#263;e ne&scaron;to da mu kaze. Patuljak se osvrte, i, gle, vide da umesto smole niz koru borova te&#269;e mleko.<br />

- To be&scaron;e znak da stari patuljak treba da ide sa ovog sveta.<br />

Kad vide to, on stade razmi&scaron;ljati kome bi svoju tajnu kazao i tako ga usre&#263;io za ceo zivot. I seti se male &#269;obanice, koja je svakog dana gonila koze kroz planinu. On je pri&#269;eka na savijutku putanje, i kad se devoj&#269;ica pojavi sa svojim stadom, stade pred nju, pa joj re&#269;e:<br />

- Ho&#263;e&scaron; li celog zivota da bude&scaron; sre&#263;na?<br />

Ona se upla&scaron;i kad vide tako malog &#269;oveka i htede da bezi, ali on joj re&#269;e sme&scaron;e&#263;i se:<br />

- Ne boj se, i slu&scaron;aj &scaron;ta &#263;u ti kazati. Ako ho&#263;e&scaron; celog zivota da bude&scaron; sre&#263;na, uzberi zlatni cvet paprati. On se otvara samo uo&#269;i Ivanjdana i odmah posle uvene. Niko ga sem mene nije do sada video; ali ja &#263;u za nekoliko &#269;asaka umreti i tebi predajem svoju tajnu.</p>

<p>

Tako on re&#269;e i zavu&#269;e se u dubini &scaron;ume, a devoj&#269;ica otr&#269;a veselo niz stazu te razglasi tajnu i ostalim &#269;obanima. I uo&#269;i Ivanjdana odo&scaron;e svi u &scaron;umu, svaki uzbra po jedan zlatan cvet i zakiti se njime.</p>

<p>

I od tada svi &#269;obani na svetu su sre&#263;ni.</p>



Podeli na Facebook-u

objavljen: 2013-07-27

pregleda:

ključne reči: price za decu bajke desanka maksimovic patuljkova tajna