Ulogujte seRegistrujte se

Zlatna jabuka i devet paunica

U središtu događanja je dug i opasan put glavnog junaka ka ljubavi; njegova borba sa zlim silama, ali i sa sopstvenim slabostima.

Zlatna jabuka i devet paunica

<p>

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu no&#263; i cveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati sa svojim sinovima: <i>Kud se to deva rod s na&scaron;e jabuke!</i> Na to &#263;e pe&#263;u najstariji sin: <i>Ja &#263;u no&#263;ac &#269;uvati jabuku, da vidim ko je to bere.</i> I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je &#269;uva, ali kad jabuke ve&#263; po&#269;nu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da &#269;uva jabuku, ali i on pro&#273;e kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Sad do&#273;e red na najmla&#273;ega sina da i on &#269;uva jabuku; on se opravi, do&#273;e pod jabuku i namesti krevet pod njom pa legne spavati. Kad bude ispred pono&#263;i, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve&#263; po&#269;ela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj &#269;as doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lep&scaron;e u svemu carstvu.&nbsp;Carev sin opcinjen lepotom devojke dade joj jabuke ali&nbsp;on je zamoli da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.</p>

<p>

&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo i pohvali najmla&#273;ega sina. Kad bude opet uve&#269;e, najmla&#273;i carev sin opet se namesti kao i pre da &#269;uva jabuku, i sa&#269;uva je opet onako i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke. Po&scaron;to je tako nekoliko no&#263;uzaredom uspevao da sacuva jabuke, braca mu pozavidese. U tome se jo&scaron; na&#273;e nekaka prokleta babetina koja im se obe&#263;a da &#263;e uhvatiti i doznati kako on jabuku sa&#269;uva. Kad bude uve&#269;e, ta se baba prikrade pod jabuku pa se podvu&#269;e pod krevet i onde se pritaji. Posle do&#273;e i najmla&#273;i carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko pono&#263;i, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku. Onda baba polagano uzme devoj&#269;inu pletenicu, koja je visila niz krevet pa je ose&#269;e, a devojka odmah &#273;ipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s jabuke za njom i tako ih nestane. Onda &#273;ipi i carev sin pa povi&#269;e: <i>&Scaron;ta je to?</i> Kad tamo, ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvu&#269;e ispod kreveta i sutradan zapovedi da je bace u tamnicu.</p>

<p>

&nbsp;&nbsp; &nbsp;Paunice vi&scaron;e ne do&#273;u na jabuku i zato je carev sin jednako tužio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da traži svoju paunicu i da se ne vraha ku&#263;i dok je ne na&#273;e; pa onda otide k ocu i kaže mu &scaron;to je naumio. Otac ga stane odvra&#263;ati i govoriti mu da se mahne toga, nego &#263;e mu na&#263;i drugu devojku koju god ho&#263;e u svemu carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i jo&scaron; s jednim slugom po&#273;e u svet da traži svoju paunicu.</p>

<p>

&nbsp;Idu&#263;i tako zadugo po svetu, do&#273;e jedanput na jedno jezero i onde na&#273;e jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu i jednu devojku babinu k&#263;er pa zapita babu: <i>Zaboga, bako, e da li ti &scaron;to zna&scaron; za devet zlatnih paunica?</i> A baba mu stane kazivati: <i>E, moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti pro&#273;i paunica, ve&#263; evo ti moja k&#263;i, krasna devojka i toliko blago, sve &#263;e tebi ostati.</i> Ali on jedva &#269;ekaju&#263;i da vidi paunice nije hteo ni slu&scaron;ati &scaron;to baba govori za svoju k&#263;er. Kad bude ujutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da &#269;eka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan me&scaron;&#269;i&#263;, kojim se vatrapiri pa mu re&#269;e: <i>Vidi&scaron; ovaj me&scaron;&#269;i&#263;; kad izi&#273;ete na jezero, a ti mu kri&scaron;om samo malo duni za vrat pa &#263;e zaspati te se ne&#263;e mo&#263;i s paunicama razgovarati.</i> Nesretni sluga tako i u&#269;ini: kad izi&#273;u na jezero, on na&#273;e zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga me&scaron;&#269;i&#263;a, a on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek &scaron;to on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako do&#273;u, osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: <i>Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, du&scaron;o!</i> A on ni&scaron;ta ne zna kao da je mrtav. Paunice po&scaron;to se okupaju, odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: <i>&Scaron;ta je, jesu li dolazile?</i> A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale ujezero, a deveta njemu na konja i kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah &#269;uju&#263;i to, zavapi od tuge.</p>

<p>

&nbsp;&nbsp; Kad bude drugi dan ujutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja pa sve pored jezera &scaron;e&#263;e. Sluga opet na&#273;e zgodu te mu dune za vrat iz me&scaron;&#269;i&#263;a, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek &scaron;to on zaspi, ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i buditi: <i>Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, du&scaron;o!</i> Ali ni&scaron;ta ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda ona re&#269;e sluzi: <i>Kaži gospodaru svome: jo&scaron; sutra može nas ovde do&#269;ekati pa nas vi&scaron;e nikad ovde ne&#263;e videti. I tako opet odlete. Tek &scaron;to one odlete, probudi se carev sin pa pita slugu:</i> Jesu li dolazile? <i>A sluga mu odgovori:</i> Jesu i poru&#269;ile su ti da ih jo&scaron; i sutra može&scaron; ovde do&#269;ekati pa vi&scaron;e nikad ovde ne&#263;e do&#263;i. On siromah kad to &#269;uje ne zna &scaron;ta &#263;e od sebe da radi: sve &#269;upa kosu s glave od muke i žalosti.</p>

<p>

&nbsp;Kad tre&#263;i dao svane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja pa sve pokraj jezera, ali nije hteo &scaron;etati, nego sve stane tr&#269;ati da ne bi zaspao. Ali opet sluga nekako na&#273;e zgodu te mu dune iz me&scaron;&#269;i&#263;a za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek &scaron;to on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako do&#273;u, osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane buditi i grliti: <i>Ustaj, hrano! Ustaj, srce! Ustaj, du&scaron;o!</i> Ali ni&scaron;ta ne pomaže: on spava kao mrtav. Onda re&#269;e paunica sluzi: <i>Kad ti ustane gospodar, kaži mu neka smakne gornji klin na donji pa &#263;e me onda na&#263;i. S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin probudi pa zapita slugu:</i> Jesu li dolazile? <i>A sluga odgovori:</i> Dolazile su, i ona &scaron;to je bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kažem da smakne&scaron; gornji klin na donji pa &#263;e&scaron; je onda na&#263;i. <i>Kako on to &#269;uje, istrgne sablju te ose&#269;e sluzi glavu.</i></p>

<p>

Posle toga po&#269;ne sam putovati po svetu i tako putuju&#263;i zadugo, do&#273;e ujednu planinu i onde zano&#263;i u jednoga pustinika pa ga zapita ne bi li mu znao kazati &scaron;to za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: <i>E, moj sinko, sre&#263;an si, sam te je bog uputio kuda treba!</i> Odavde nema do njih vi&scaron;e od po dana hoda. Samo vala upravo da ide&scaron; pa &#263;e&scaron; na&#263;i jedne velike vratnice, kad pro&#273;e&scaron; one vratnice, drži desno pa &#263;e&scaron; do&#263;i upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori. Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se i zahvali pustiniku pa po&#273;e kako mu je kazao. I tako putuju&#263;i nai&#273;e na velike vratnice i pro&scaron;av&scaron;i ih, odmah uzme desno i tako oko podne ugleda grad gde se beli i vrlo se obraduje. Kad u&#273;e u grad, napita i dvor zlatnih paunica. Kad do&#273;e na vrata, onde ga zaustavi straža i zapita ko je i otkuda je pa po&scaron;to se on kaže, otidu te jave carici, a ona kako &#269;uje, kao bez du&scaron;e dotr&#269;i pred njega onako kao devojka pa uzev&scaron;i se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude velika radost i posle nekoliko dana ven&#269;aju se njih dvoje i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena po&#273;e carica u &scaron;etnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da klju&#269;eve od dvanaest podruma pa mu re&#269;e: <i>U sve podrume može&scaron; i&#263;i, ali u dvanaesti ne idi nipo&scaron;to niti ga otvoraj, ne &scaron;ali se glavom!</i> S otim ona otide.</p>

<p>

Carev sin ostav&scaron;i sam u dvoru, stane misliti u sebi: <i>&Scaron;ta bi to bilo u dvanaestom podrumu?</i> Pa onda stane otvorati podrume sve redom. Kad do&#273;e na dvanaesti, nije iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet stane kopati: &scaron;ta bi to bilo u tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obru&#269;ima odvranjeno pa iz njega izi&#273;e glas: <i>Zaboga, brate, molim te, umreh od že&#273;i, daj mi &#269;a&scaron;u vode!</i> Carev sin uzme &#269;a&scaron;u vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obru&#269; na buretu. Zatim opet iza&#273;e glas iz bureta: <i>Zaboga, brate, umreh od že&#273;i! Daj mi jo&scaron; jednu &#269;a&scaron;u vode!</i> Carev sin opet uspe &#269;a&scaron;u vode, a na buretu pukne jo&scaron; jedan obru&#269;. Po tre&#263;i put izi&#273;e glas iz bureta: <i>Zaboga, brate, umreh od že&#273;i! daj mi jo&scaron; jednu &#269;a&scaron;u vode!</i> Carev sin uspe jo&scaron; jednu &#269;a&scaron;u vode, pukne obru&#269; i tre&#263;i; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega pa na putu uhvati caricu i odnese je. Posle do&#273;u slu&scaron;kinje i kažu carevome sinu &scaron;ta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao &scaron;ta &#263;e raditi; najposle naumi opet da ide usvet da je traži.</p>

<p>

&nbsp;I tako putuju&#263;i po svetu za dugo, do&#273;e na jednu vodu pa idu&#263;i pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se pra&#263;aka. Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: <i>Pobogu da si mi brat, baci me u vodu!</i> Ja &#263;u tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku pa kad ti zatrebam, samo je protri malo. <i>Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu.</i> Posle nekoga vremena idu&#263;i tako po svetu na&#273;e lisicu gde se uhvatila u gvož&#273;a. Kad ga lisica opazi, re&#269;e mu: <i>Pobogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvož&#273;a!</i> Ja &#263;u ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti zatrebam, samo je malo protri. On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti. Opet tako idu&#263;i preko jedne planine na&#273;e kurjaka gde se uhvatio u gvož&#273;a. I kurjak kad ga vidi, re&#269;e mu: <i>Pobogu da si mi brat, pusti me!</i> Ja &#263;y tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku pa kad ti zatrebam, samo je malo protri. On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putuju&#263;i srete jednoga &#269;oveka pa ga zapita: <i>Zaboga, brate, e da li si &#269;uo kad od koga gde su dvori zmaja cara?</i> Ovaj ga &#269;ovek lepo uputi i kaže mu i vreme u koje vala da je tamo. Onda mu carev sin zahvali pa po&#273;e unapredak i jedva jednom do&#273;e u grad zmajev. Kad u&#273;e u zmajeve dvore, na&#273;e svoju ljubu i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati &scaron;ta &#263;e sad, kako &#263;e se izbaviti. Najposle se dogovore da beže. Brže-bolje spreme se na put, sednu na konje pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju do&#273;e; kad u&#273;e u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: <i>&Scaron;ta &#263;emo sad: ili &#263;emo jesti i piti ili &#263;emo terati?</i> Konj mu odgovori: <i>Jedi i pij, sti&#263;i &#263;emo ih, ne staraj se.</i> Kad zmaj ru&#269;a, onda sedne na konja pa teraj za njima i za tili &#269;as ih stigne. Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu re&#269;e: <i>Ti idi zbogom, sad ti pra&scaron;tam za ono &scaron;to si mi u podrumu dao vode; ali se vi&scaron;e ne vra&#263;aj ako ti je život mio.</i> On siromah po&#273;e malo, ali ne mogav&scaron;i srcu odoleti, vrati se natrag pa sutradan opet u zmajev dvor i na&#273;e caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo vide&scaron;e i sasta&scaron;e, po&#269;e&scaron;e se opet razgovarati kako bi pobegli. Onda re&#269;e carev sin njojzi: <i>Kad do&#273;e zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja pa &#263;e&scaron; mi kazati, da i ja tražim onakoga, ne bismo li mu kako utekli.</i> S otim otide iz dvora. Kad zmaj do&#273;e ku&#263;i, ona mu se stane umilavati i previjati se oko njega i od sva&scaron;ta se s njime razgovarati; pa mu najposle re&#269;e: <i>Ala ima&scaron; brza konja! Gde ga dobi, tako ti boga?!</i> A on joj odgovori: <i>E gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti.</i> U toj i u toj planini ima jedna baba pa ima dvanaest konja za jaslama da ne zna&scaron; koji je od koga lep&scaron;i. A ima jedan u budžaku konj kao da je gubav, tako se &#269;ini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije, može u nebesa i&#263;i. Ali ko ho&#263;e da dobije od babe konja, vala da služi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i ždrebe pa tu kobilu i ždrebe vala &#269;uvati tri no&#263;i, ko za tri no&#263;i sa&#269;uva kobilu i ždrebe, baba mu da konja da bira kojega ho&#263;e. A ko se u babe najmi pa za tri dana ne sa&#269;uva kobile i ždrebeta, on je izgubio glavu.</p>

<p>

Sutradan kad zmaj otide od ku&#263;e, carev sin do&#273;e pa mu ona kaže sve &scaron;ta je &#269;ula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi i do&scaron;av&scaron;i k njoj re&#269;e joj: <i>Pomozi bog, bako!</i> A ona mu prihvati boga: <i>Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?</i> On joj re&#269;e: <i>Rad bih u tebe služiti.</i> Onda mu baba re&#269;e: <i>Dobro, sinko.</i> Za tri dana ako mi sa&#269;uva&scaron; kobilu, da&#263;u ti konja koga god ho&#263;e&scaron;; ako li ne sa&#269;uva&scaron;, uze&#263;u ti glavu. Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila i ovaj je kolac sve jednako vikao: <i>Daj, baba, glavu.</i> Baba mu ovo sve pokaže pa mu re&#269;e: <i>Vidi&scaron;, ovi su svi bili u mene u najmu pa nisu mogli kobile sa&#269;uvati.</i> Ali se carev sin od toga ne popla&scaron;i, nego ostane kod babe da služi. Kad bude uve&#269;e usedne on na kobilu pa u polje a ždrebe tr&#269;i uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko pono&#263;i on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkora&#269;io nekaku kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa sko&#269;i da traži kobilu i tako traže&#263;i je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se seti one ribice &scaron;to je iz lokve u vodu bacio pa izvadiv&scaron;i iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo me&#273;uprstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: <i>&Scaron;ta je, pobratime?</i> A on joj odgovori: <i>Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je.</i> A ribica mu re&#269;e: <i>Eno je me&#273;u nama, stvorila se riba a ždrebe ribi&#263;; nego udri ularom po vodi i reci: dura, ba-bina kobila!</i> Onda on udari ularom po vodi govore&#263;i: <i>Dura, babina kobila!</i> A ona odmah postane kobila kao &scaron;to je i bila i izi&#273;e sa ždrebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzja&scaron;e pa ku&#263;i, a ždrebe uz kobilu. Kad do&#273;e ku&#263;i, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u konju&scaron;nicu pa sve žara&#269;em: <i>U ribe, kurvo!</i> A kobila joj odgovori: <i>Ja sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijateli pa me prokaza&scaron;e.</i> Onda opet baba: <i>A ti u lisice!</i> Kad bude pred no&#263;, on usedne na kobilu pa u polje a ždrebe tr&#269;i uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko pono&#263;i, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkora&#269;io nekakvu kladu pa sedi na njoj i drži ular u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa sko&#269;i da traži kobilu. Ali mu odmah padne na pamet &scaron;to je baba kobili govorila pa izvadi iz marame onu lisi&#269;ju dlaku i protre je, a lisica u jedan put te preda nj: <i>&Scaron;ta je, pobratime?</i> A on odgovori: <i>Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je.</i> A lisica mu odgovori: <i>Evo je me&#273;u nama, stvorila se lisica a ždrebe lisi&#269;i&#263;; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila!</i> On onda udari ularom o zemlju govore&#263;i: <i>Dura, babina kobila!</i> a kobila postane kobila kao &scaron;to je i bila i u jedan put se sa ždrebetom obri pred njim. Onda je on zaulari i uzja&scaron;e pa ku&#263;i a ždrebe uz kobilu. Kad do&#273;e ku&#263;i, baba mu iznese ru&#269;ak, a kobilu odmah uvede u konju&scaron;nicu pa sve žara&#269;em govore&#263;i: <i>U lisice, kurvo!</i> A ona joj odgovori: <i>Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji pa me prokaza&scaron;e.</i> Onda opet baba: <i>A ti u kurjake! </i></p>

<p>

Kad bude pred no&#263;, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a ždrebe tr&#269;i uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko pono&#263;i, on zadrema i zaspa na kobili, a kad se prene, a on opkora&#269;io nekakvu kladu pa sedi na njoj i ular drži u rukama. Kad to vidi, prepadne se pa sko&#269;i da traži kobilu; ali mu odmah padne na pamet &scaron;to je baba kobili govorila pa izvadi iz marame kurja&#269;ju dlaku i protre je, a kurjak ujedan put te preda nj: <i>&Scaron;ta je pobratime?</i> A on mu re&#269;e: <i>Utekla mi babina kobila pa ne znam gde je.</i> A kurjak mu re&#269;e: <i>Evo je me&#273;u nama, stvorila se kurja&#269;ica a ždrebe kurja&#269;i&#263;; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura, babina kobila</i> On onda udari ularom o zemlju govore&#263;i: <i>Dura, babina kobila!</i> a kobila postane kobila kao &scaron;to je i bila i u jedan put se sa ždrebetom obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzja&scaron;e pa ku&#263;i, a ždrebe uz kobilu.</p>

<p>

Kad do&#273;e ku&#263;i, baba mu da ru&#269;ak, a kobilu uvede u konju&scaron;nicu pa sve žara&#269;em govope&#263;u: <i>U kurjake, kurvo!</i> A kobila joj odgovori: <i>Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokaza&scaron;e.</i> Onda baba izi&#273;e napolje a carev joj sin re&#269;e: <i>E, baba, ja sam tebe služio po&scaron;teno, sad mi daj &scaron;to smo pogodili.</i> Baba mu odgovori: ,,Sinko, &scaron;to je pogo&#273;eno ono vala da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega ho&#263;e&scaron;. <i>A on re&#269;e babi:</i> Ta &scaron;ta &#263;u birati, daj mi onoga iz budžaka, gubavog, za mene nisu lepi. <i>Onda ga baba stane odvra&#263;ati:</i> Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja! <i>Ali on jednako ostane na svome govore&#263;i:</i> Daj ti meni koga ja ho&#263;u, tako je pogo&#273;eno. <i>Baba ne imaju&#263;i kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa po&#273;e vode&#263;i konja na ularu.</i> Kad ga odvede u jednu &scaron;umu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potr&#269;i, a on poleti ba&scaron; kao tica i za tili &#269;as donese ga pred zmajeve dvore. Carev sin kako u&#273;e unutra, odmah re&#269;e carici: <i>Spremaj se &scaron;to brže.</i> I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja pa hajde s bogom putovati. Posle malo kad zmaj do&#273;e i vidi da carice nema, rekne svome konju: <i>&Scaron;ta &#263;emo sad: ili &#263;emo jesti i piti ili &#263;emo terati?</i> A konj mu odgovori: <i>Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, ne&#263;e&scaron; ga sti&#263;i.</i> Kad to zmaj &#269;uje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brže tr&#269;i, ali im konj odgovori: <i>Ne bojte se, ne treba bežati.</i> Kad jedanput, ali zmaj ve&#263; da ih stigne, onda konj pod zmajem povi&#269;e konju pod carevim sinom i caricom: <i>Zaboga, brate, pri&#269;ekaj me, ho&#263;u da crknem tebe vijaju&#263;i.</i> A ovaj mu odgovori: <i>A &scaron;to si lud te nosi&scaron; tu alu.</i> Nogama u vreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom. Kad to &#269;uje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama u vreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruži. Onda carica usedne na ovoga konja i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu caruju&#263;i do svoga veka.</p>


pregleda:

ključne reči: bajke srpska narodna pripovetka jabuka devet paunica

objavljeno: 2013-07-25